Me before you

Pre neki dan pogledala film koji vrlo lepo i jasno osvetljava stanje svesti mladog čoveka koji u deliću sekunde postaje invalid od čoveka koji obožava život i sve izazove koje on donosi.

Niko ko bar delimično ne doživi nekakvo sputavanje, opomenu života ne može da shvati o čemu se radi.

Svi su puni saveta šta treba da se radi i kako sebi da čovek koji je bolestan olakša život, ali niko zaista ne shvata ništa dok ne oseti na svojoj koži.

Bitno je ostati svoj, postati užasno sebičan i eliminisati sve primitivno i zlobno iz svoga života. Niko ne može da pomogne, koliko god pametan i pun saveta bio.

Nisam u poziciji mladića iz filma, ali sam sputana više od drugih u svom životu.

Odličan film koji obrađuje sličnu tematiku je francuski film Nedodirljivi, možda čak i bolji od prethodnog, jer govori o intelektu i humanosti, na divan način možda i bolji od svih koje sam videla.

Ostavite bolesne, drugačije ljude na miru. Ne sažaljevajte nikoga. Život se zaista promeni u deliću sekunde. Sutra to može biti bilo ko. I ja sam mislila da sam nedodirljiva, da mi niko ništa ne može, da sam svemoguća. I onda se suočiš sa dijagnozom, ali niko mi nije kriv. Ok poneki primitivni i ljubomorni ljudi na mene su slali ko zna kakve vibracije, ali bar smo sa ti pričama završili i eliminisali sve i odlično mi je, mnogo lakše i bolje dišem.

Truditi se da svet i okruženje napravimo boljim za drugačije ljude, jer vrlo često oni i više vrede od mnogih “normalnih”.